Mitologija zodijaka
kako su horoskopski znaci dobili imena

Horoskopski znaci su dobili imena prema odgovarajućim sazvežđima koja čine Zodijak. Reč " Zodijak "na starogrčkom ima značenje - životinjski put, i predstavlja dvanaest sazvežđa na nebu kroz koje Sunce prolazi u toku godine krećući se po ekliptici.

Naziv ne odgovara baš stvarnosti jer nisu sva imena sazvežđa životinjska ( npr. Vaga, Blizanci, Vodolija... ), ali je to preuzeto od davnina i ostalo je tako. Svako od dvanaest sazvežđa Zodijaka, odnosno analogni horoskopski znaci, dobilo je ime još u antičko doba. Bogati folklor starogrčke mitologije izvor je njihovih imena, mada postoji često više od jedne legende o imenima pojedinih sazvežđa.

Priredili smo za vas kratke priče o legendama prema kojima su horoskopski znaci dobili imena. Nadamo se da ćete zadovoljiti znatiželju i uživati čitajući ih. Ako vas interesuje više detalja i opširnije verzije mitoloških legendi, upućujemo vas na odličnu knjigu Roberta Grevza " Grčki mitovi ".

 

OVAN

Krilati ovan sa zlatnim runom poslužio je Friksu i njegovoj sestri Heli da pobegnu od svoje maćehe koja ih je stalno matretirala. U znak zahvalnosti Friks je žrtvovao ovna u Zevsovu čast, a njegovo sveto zlatno runo je prikovano na hrast i postavljen zmaj da ga čuva. Mnogo godina kasnije, grčki junak Jason i njegova četa argonauta je krenula da vrati zlatno runo u Grčku. Na tom pohodu su preživljavali strašne muke, ali su uspeli da se domognu Kolhide u kojoj se nalazilo zlatno runo. Uz pomoć princeze Medeje Jason je uspeo da ukrade sveto runo i odnese ga nazad u Grčku.

Zevsa je to uvredilo jer je zlatoruni ovan bio žrtvovan u njegovu čast. zato je oduzeo zlatno runo, oživeo ovna i postavio ga na nebo. Tako je nastalo sazvežđe Ovan i odgovarajući zodijački znak. O Ovnu postoji i druga legenda, koja se mnogo manje spominje. Po njoj je reč o ovnu koji je pomogao bogu Dionisu da dođe do izvora sa vodom u libijskoj pustinji. U znak zahvalnosti ovan je postavljen na nebo.

 

BIK

Evropa, kćerka kralja Agenora, bila je izuzetna lepotica. Toliko izuzetna da je zapazio i vrhovni bog Zevs . Poznat po ljubavnim zgodama sa besmrtnim boginjama, ali i smrtnim ženama, Zevs je poželeo Evropu, a ono što poželi on mora i imati. Da ga, njegova supruga i vrhovna boginja, Hera ne bi razotkrila pretvorio se u prekrasnog belog bika i polako, pasući travu, prišao Evropi. Evropa, koja se igrala sa drugaricama primetila je bika izuzetne snage i lepote, pomilovala ga, a zatim se popela na njega. Bik je sa Evropom na leđima preplivao more i došao na ostrvo Krit.

Tu je Zevs uzeo svoj pravi lik i sa Evropom savio svoje ljubavno gnezdo. Zajedno su proveli nekoliko lepih godina, a iz njihove ljubavne veze rodila su se tri sina. Po Evropi je naš kontinent dobio ime, a prekrasnog belog bika je Zevs postavio na nebo u obliku sazvežđa koje se zove Bik. Po drugoj legendi, koja je takođe starogrčkog porekla, ponovo je reč o Zevsovim problemima sa ljubomornom suprugom Herom. Sazvežđe Bik predstavlja Iju, kćer rečnog boga Inaha, koja je bila Zevsova ljubavnica i koju je on pretvorio u kravu kako bi zavarao Heru.

 

BLIZANCI

Jedna od najlepših žena svog vremena bila je Leda, spartanska kraljica i žena kralja Tindareja. Njena lepota privukla je vrhovnog olimpskog bog Zevsa, poznatog po svojim ljubavnim nestašlucima. Kako bi se sakrio od svoje ljubomorne supruge, boginje Here, Zevs je menjao oblike i pretvarao se u razne životinje i bića. Ovoga puta, da bi zavarao Heru i osvojio Ledu pretvorio se u divnog labuda. Posle toga je Leda rodila Zevsu blizance Poluksa i Helenu, zbog koje je posle izbio trojanski rat. Iste noći Leda je spavala i sa mužem i rodila Kastora i Klitemnestru. Poluksu je otac Zevs podario besmrtnost koju Kastor, kao sin smrtnika, nije imao.   Kastor i Poluks su se veoma lepo slagali u svemu i voleli. Bili su pravi primer bratske ljubavi. Na žalost, u jednoj svađi je ubijen Kastor. Poluksova tuga za izgubljenim bratom je bila toliko velika da mu je Zevs omogućio da jedan dan provodi sa njim na Olimpu, planini gde žive bogovi, a drugi dan u Hadu, podzemnom svetu mrtvih sa svojim bratom Kastorom. Diveći se i sam tolikoj bratskoj ljubavi svemogući Zevs je oba brata pretvorio u sjajne zvezde, da zajedno svetle i podsećaju ljude na bratsku ljubav. Zvezde se zovu po njihovim imenima Kastor i Poluks, a celo sazvežđe po kome je Zodijački znak dobio ime nazvano je Blizanci.

RAK

Zodijački znak Rak i odgovarajuće sazvežđe, dobili su ime po jednom ogromnom Raku koji je napao Herakla. Herakle je morao da ispuni dvanaest zadataka da bi postao bog. To mu je priredila ljubomorna Hera, žena vrhovnog boga Zevsa, jer je Herakle bio njegov vanbračni sin. Heraklu je zadatke davao mikenski kralj Euristej. - Njegov drugi zadatak je bio da ubije čudovišnu Hidru koja je u okolini grada Lerne u Argolidi ubijala ljude i stoku. Hidra je bila ogromna devetoglava zmija čijih su osam glava bili besmrtni, a deveta smrtna. Herakle ju je hrabro napao isteravši je zapaljivim strelama iz jazbine. Kako bi Herakle otkinuo ili odsekao neku glavu Hidri, na tom mestu su izrasle dve nove. Heraklo bi možda i izgubio bitku sa Hidrom da mu nije u pomoć pritekao sinovac Jolaj. On je preko mesta na kome je otkinuta glava prelazio užarenim ugarcima i tako sprečio da izrastu nove dve. Kada je izgledalo da će Herakle pobediti Hidru, njoj je u pomoć došao ogroman Rak. Herakle je morao i njega da ubije da bi uspeo da izvrši svoj drugi zadatak. Hera je Raka stavila na nebo i podarila mu sazvežđe.

LAV

Po antičkoj mitologiji ime sazvežđa Lav i odgovarajućeg zodijačkog znaka, potiče od jednog ogromnog lava. Taj lav je harao okolinom grada Nemeja u Argolidi, živeći u pećini u Nemejskim planinama. Bio je tako moćan da mu nikakvo oružje nije moglo ništa. Opustošio je grad Nemej i okolinu prožderavši mnogo ljudi. Da bi postao bog Herakle, sin vrhovnog boga Zevsa i smrtne žene Alkmene, morao je da izvrši dvanaest podviga, junačkih dela. To je smislila Zevsova žena Hera kako bi na taj način sprečila Zevsovog vanbračnog sina da postane bog, verujući da on u tome neće uspeti. Heraklu je zadatke određivao mikenski kralj Euristej, trudeći se da ispuni Herinu nameru. Prvi zadatak koji je Herakle dobio od Euristeja bio je da ubije nemejskog lava. Čudovišnom lavu nisu mogli ništa ni gvožđe ni bronza ni kamen, tako da je izgledalo da ga je nemoguće ubiti. No Herakle je otišao u njegovu pećinu, udario ga svojom drvenom batinom po glavi, obuhvatio rukama vrat ošamućenog lava i slomio mu kičmu. Tako je izvršio svoj prvi zadatak za koga je Hera mislila da neće uspeti i da će ga nemejski lav prožderati. Besna Hera, da bi napakostila zadovoljnom Zevsu, uznela je lava na nebo i tako je horoskopski znak Lav dobio ime.

 

DEVICA

Ima više verzija kako je znak Device, odnosno adekvatno zodijačko sazvežđe dobilo svoje ime. Sve one su starogrčkog porekla i nastale su zajedno sa ostalim helenističkim mitovima. Po prvom mitu, Devica je u stvari personifikacija boginje Demetre. Ona je sa Zevsom imala kćer Koru, kasnije nazvanu Persefona, koju je mnogo volela. U Koru se zaljubio moćni Zevsov brat Had, gospodar podzemnog sveta mrtvih. Da bi je se dokopao Had se poslužio prevarom u kome mu je pomogla boginja Gea. Ona je stvorila cvet predivne lepote i mirisa, koji je primamio Koru, dok je brala cveće na livadi. Ali kada je prišla i pomirisala cvet, zemlja se otvorila i ona je pala u podzemni svet iz koga nema povratka.   Njena majka Demerta je bila očajna i zbog tuge za kćerkom potpuno zapostavila brigu o zemlji, budući da je bila boginja zemljoradnje i žitnih polja. Zbog toga uskoro zavlada glad i Zevs je morao nešto da učini da bi spasao sveopštu propast. Budući da nije mogao da vrati Koru iz podzemnog sveta mrtvih, on se nagodio sa Hadom da jednu trećinu vremena Kora provodi sa njime, a dve trećine na površini zemlje sa svojom majkom Demetrom. Period kada je Kora sa mužem u podzemnom svetu je kasna jesen i zima, jer tada Demetra tuguje za njom i zapostavlja polja i zemljoradnju. Kada je Kora sa majkom tada je proleće. leto i rana jesen, kada su poljoprivredni radovi u toku. Druga verzija govori da sazvežđe Device predstavlja Erigonu, Ikarijevu kćer. Ikarije je bio nadaleko poznati vinar. Jednom prilikom je ponudio svoje vino nekim pastirima u Maratonskoj šumi. Dobro, ali jako vino ih je toliko izopijalo da su sve videli dvostruko. Misleći da ih je Ikarije začarao oni ga ubiše i zakopaše pod jednim borom.. Kada je njegova kćer Erigona saznala za očevu smrt, obesila se o bor nad njegovim grobom Treća verzija o tome koga predstavlja zodijački znak Devica, smatra da je to Asterija kćer jednog od Titana. Titani su bili neprijatelji bogova i sukobili su se sa njima u borbi za vlast. Bogove je predvodio Zevs, a na njihovoj strani je bila Asterija, protiv rođenog oca. Bogovi su pobedili, a Zevs je Asteriju postavio na nebo u znak zahvalnosti.

 

VAGA

Zodijački znak Vaga i analogno sazvežđe predstavljaju simbol pravde. Vrhovni starogrčki bog Zevs je sa boginjom pravde i poretka Temidom imao tri kćeri. Njihova kćer Dika, što znači Pravedna, je obilazila Zemlju i nadgledala sprovođenje zakona. Ona je imala zavezane oči, u jednoj ruci je držala mač, a u drugoj vagu. O onome što je našla Dika je obaveštavala oca Zevsa koji je kao vrhovni sudija odmeravao zasluženu kaznu. Zevs je postavio među zvezde, na nebo, Vagu kao simbole boginje pravde Temide i njne kćeri Dike.Sazvežđe Vage na nebu treba da vide svi ljudi da bi vodili računa o pravdi.

 

ŠKORPIJA

Naziv ovog sazvežđa vezan je za starogrčku legendu o velikom lovcu Orionu. Orion je bio ne samo veliki lovac nego i najlepši živi čovek u koga su se zaljubljivale i boginje. Boginju zore Eoju, Orion je obljubio na svetom ostrvu Delu i time navukao gnev moćnog boga Apolona. Zbog ljubavi koju je ponudila Orionu Eoja ( Zora ) se svako jutro crveni od sramote. Orionu je naročito bila sklona boginja lova Artemida, sestra bliznakinja boga Apolona. Želeći da odvoji Artemidu od Oriona, Apolon posla na njega ogromnog Škorpiona. Orion se hrabro uhvati sa njim u koštac, ali ubrzo shvati da njegove strele i mač ne mogu Škorpionu ništa. Zato skoči u more i počne da pliva bežeći od nemani. Apolon prevarom navede Artemidu i ona strelom pogodi Oriona misleći da je to nevaljalac koji je silovao njenu sveštenicu, kako joj je to rekao brat Apolon. Kada je videla šta je učinila, Artemida, savladana velikim bolom poče da moli slavnog vidara Asklepija da Oriona povrati u život. Asklepije je pristao, ali to nije dozvolio Zevs jer mrtvima nema povratka. Bolom skrhana Artemida se nije smela usprotiviti volji svoga oca i vrhovnog boga Zevsa, ali je zato postavila Orionov lik na nebo kao sazvežđe. Takođe je i Škorpion postavljen na nebo da i tamo proganja Oriona.

 

STRELAC

Strelac je kentaur Hiron, najmudriji od svih kentaura - pola ljudi pola konja. Hiron je bio veoma učen i uz to odličan strelac i lovac. Jednom prilikom je slučajno pogodio sebe u nogu otrovnom strelom. Budući da je Hiron bio besmrtan nastavio je da živi u mukama. Pokušavajući da pomogne Hironu Heraklo je, tražeći lek za njegove muke, došao do vrha Kavkaza gde je bio prikovan Prometej. Prometej je bio osuđen od bogova na večite muke, tako što mu je jedan orao stalno kljucao jetru. Razlog zašto su bogovi osudili Prometeja jeste u odavanju božanskih tajni smrtnim ljudima. Zato Prometej nije mogao biti oslobođen dok mu se ne nađe dobrovoljna zamena i večito je morao biti prikovan za stenu. Heraklo je, ne mareći mnogo za volju bogova, ustrelio orla, napravio prsten od kamenčića stene za koju je bio prikovan Prometej ( tako da je ovaj i dalje bio " vezan "za stenu ) i ovoga oslobodio, jer je na njegovo mesto pristao dobrovoljno da bude Hiron. Tako je Prometej mogao ponovo da pomaže ljudima. Zevs je zadivljen žrtvom Hirona ovoga postavio na nebo kao simbol najboljeg strelca i lovca.

 

JARAC

Zodijački znak Jarac, odnosno odgovarajuće sazvežđe, dobilo je ime po legendi o tome kako je Zevs, vrhovni bog u starogrčkoj mitologiji, došao na vlast. Njegov otac Kronos je svoju decu žive gutao, plašeći se proročanstva da će ga jedno od njegove dece zbaciti sa vlasti. Tako je već progutao dva sina i tri kćerke, kada je njegova žena ( i sestra ) Reja, ostala ponovo u drugom stanju. Želeći da spase svoje dete od vlastitog oca, Reja se sakrila na planinu Likaj u Arkadiji. Tamo je u jednoj mračnoj pećini rodilaZevsa, okupala ga u reci Nedi i poverila Majci Zemljii. Majka Zemlja je sakrila Zevsa na ostrvo Krit i poverila ga kozi-nimfi Amalteji na čuvanje.   Amalteja i njene sestre su čuvale i negovale Zevsa. Kada je odrastao Zevs se vratio i svrgao sa prestola svoga oca Kronosa, prethodno ga naterujući da povrati njegovu braću i sestre. Sa svojom braćom i sestrama je podelio božansku vlast, zadržavajući za sebe mesto vrhovnog boga. U znak zahvalnosti nimfama koje su ga negovale Zevs je postavio lik Amalteje među zvezde kao sazvežđe Jarac. Postoji još jedna legenda kako je nastalo sazvežđe Jarac. Ona se nadovezuje na prethodnu i odnosi se na borbu između bogova, koje je predvodio Zevs, i titana za vlast. Tokom tog rata bogovi su bili potisnuti do Egipta, povlačeći se pred gigantom Tifonom. Kako bi umakli i spasili živu glavu svaki od bogova je morao da promeni svoj izgled. Tako je bog Pan skočio u reku Nil i preobrazio svoj gornji deo tela u jarca, a donji u ribu. Zevs, koji je to posmatrao, kasnije je odlučio da taj događaj ovekoveči i postavio je lik Pana kao pola jarac - pola riba na nebo.

 

VODOLIJA

O nazivu sazvežđa Vodolija i odgovarajućeg zodijačkog znaka ima u starogrčkoj mitologiji dve legende. Po prvoj je sazvežđe Vodolije lik Ganimeda, sina kralja Troja. Ganimed je bio najlepši mladić među svim živima i Zevs ga je poželeo da mu bude peharnik na Olimpu. Priča se da je to samo bio Zevsu izgovor da pored sebe dovede svog ljubavnika Ganimeda. Time je naneta dvostruka uvreda njegovoj ženi Heri jer je i njenoj kćeri Hebi, koja je do tada posluživala bogove vodom i vinom, uzeta ta čast.   Zevs se na to nije obazirao i postavio je Ganimeda među zvezde kao Vodoliju. Druga legenda govori o tome kako je zlo vremenom sve više uzimalo maha među smrtnim ljudima na Zemlji. Da bi se uverio u to, Zevs se prerušio u prosjaka i sišao na Zemlju sa Olimpa. Otišao je na dvor kralja Likaona i zatražio prenoćište. Ovaj ga je odbio i uz to i ismejao, kada je on rekao ko je. Zevs ga za kaznu pretvori u vukodlaka, vrati se na Olimp i na Zemlju pusti pljusak koji se pretvorio u potop. Svi ljudi su se udavili osim Prometejevog sina Deukaliona i njegove žene Pire. Deukalion je sa svojim brodom otplovio da brda Parnasa, danas je tamo Sveta gora, i počeo da moli Zevsa da obnovi ljudski rod. Zevs je to i učinio. Na nebo je postavio sazvežđe Vodoliju da ljude podseća na veliki potop. Ova legenda je osnov za biblisko predanje o potopu, Noeu i njegovoj barci. Pravi naziv Vodolija - bio bi u stvari Vodonoša. Simbolika talasa odnosi se na znanje koje je Ganimed ( čovek ) doneo krišom ljudima sa Olimpa, gde je boravio peharnik vrhovnog starogrčkog boga Zevsa. Znak Vodolije je danas sinonim novog i neobičnog; on i danas nesebično rasipa svoje znanje.

RIBE

Kao i u slučaju većine drugih zodijačkih znakova i kada su Ribe u pitanju postoje dve legende o tome kako je nastalo sazvežđe, odnosno kako je horoskopski znak dobio ime. Po prvoj legendi, starogrčke bogove je napao Tifon, najveće od svih čudovišta. Bežeći sa Olimpa pred Tifonom bogovi su pobegli čak u Egipat prerušivši se pri tome u životinje. Tom prilikom se Afrodita, boginja ljubavi, prerušila u ribu, pa je kasnije ta riba preneta na nebo u vidu sazvežđa. Po drugoj verziji iste legende Afrodita i njen sin Kupidon ugledali su Tifona kako im se približava. Preplašeni, dali su se u bekstvo i skočiše u reku. Tu su ih spasle dve ribe koje je kasnije Afrodita postavila na nebo u znak zahvalnosti. Druga legenda govori o ljubavi Galateje, kćerke morskog kralja Nereja i lepog mladića Akida. Između njih se rodila velika ljubav. Ali u Galateju se zaljubio i jednooki kiklop Polifem, sin boga Posejdona. Ljut zbog neuzvraćene ljubavi Polifem je na Galiteju i Akida poslao krdo konja od čijeg topota se zemlja tresla i more uzburkalo, stvarajući ogromne talase. Da bi se spasli Galateja i Akid se baciše u more pretvorivši se u ribe. Da se ne bi izgubili u morskom prostranstvu povezali su se dugom plavom trakom. Videvši koliko je velika njihova ljubav bogovi ih postaviše na nebo da sijaju kao zvezde u sazvežđu Ribe i podsećaju ljude i bogove koliko može biti velika ljubav.

 

 

Mitologija bogova i heroja

 

ZEVS
gospodar neba i zemlje,otac bogova i ljudi.

Zevs,najveći od svih besmrtnih bogova sa Olimpa,rodio se u jednoj pećini na planini Dikta,na Kritu,a rastao je,u nekoj drugoj špilji na planini Ida,gde ga je sakrila majka Rea,hraneći se mlakom kozije ninfe Amalteje, dok su ga Nimfe negovale.Zagospodarivši i učvrstivši vlast nad svojom braćom i ostalim bogovima,zadobio je,od svih,zasluženo poštovanje i divljenje,te je,nakon Titanmahije i Gigantomahije,sa pravom,prihvaćen kao gospodar i otac bogova i ljudi.Njegovo oružje je bio grom,dok se njegova vlast prostirala i na nebu i na zemlji.Za Zevsa,njegova zakonita i jedina supruga bila je Hera,koja mu je uvek bila stalna i veran pratilja,kako u životu,tako i u svim njegovim delima.Sa njom je dobio Aresa,Hebu,Ejletiju i Hefesa.Bezbrojne su,međutim bile,njegove ljubavne avanture,sa boginjama i običnim smrtnicama,koje su povremeno izazivale Herinu ljubomoru.Iz ovih avantura,Zevs ,je dobio mnogo druge dece,bogove,polubogove i heroje.Da bi pomenuli neke od mnogobrojnih avantura,može se izdvojiti njegova veza sa Majom iz koje se rodio Hermes,sa Semelom je dobio Dionisa,od Lete,Apolona i Artemidu,iz veze sa Temidom,Suđaje i Hore,a od Mnemosine devet Muza.Iz nebrojenih veza sa smrtnicama koje se pominju,na svet su došli mnogi bogovi i heroji.Svu svoju decu,voleo je i štitio,te su više puta i ona bila povod Herinom besu.

HERA
zaštitnca porodice i udatih žena

Hera,kćerka Kronosa i Ree,Zevsova supruga i sestra,majka Aresa,Hebe,Ejlejtije i Hefesa,bila je zaštitnica braka i udatih žena. Njena vaza sa Zevsom započela je mnogo pre njhovog braka, pa su se sastajali krijući se od svojih roditelja. Kasnije,kada su se uskladili odnosi bogova sa Olimpa i Zevsa, i nakon Zevsovog ustoličenja, sklopljen je brak. Hera se pojavljuje u brojnim mitovima, a pored svoje, podiže i mnogo druge dece, kažnjava neverstvo i surovo se sveti ljubavnicama svoga muža. Letu, kada je ona nosila Apolona i Artemidu, jurila je sve do ostrva Del, koje je do tad bilo pokretno ostrvo.Iju,koju je Zevs veoma voleo,pretvorila je u kravu. Heru su posebno obožavali u Argu, pa je zbog toga ova boginja bila zaštitnica tog grada. Za vreme trojanskog rata štitila je Grke, i uzimala je učešća u mnogim događajima, koji su uticali na ishod rata. Hera je obožavana i slavljena u celoj Grčkoj, a najvažnija procesija koja je organizovana u njenu čast, predstavljala je sećanje na njeno i Zevsovo venčanje.

APOLON
bog svetlosti,muzike i proricanja

Apolon pripada drugoj generaciji bogova sa Olimpa, jer je Zevsov sin od Lete, kao i njegova sestra Artemida. Apolon je učinio mnoga hrabra dela,kao što je bilo oslobađanje Delfa od strašnog zmaja Pitona koga je ubio svojim strelama.Bio je prelepi bog,visok,skladno građen i bujne kose,i zbog toga je imao mnogo ljubavnih avantura,kako sa Ninfama,tako i sa običnin smrtnicama.Jednom je i zavoleo i kćerku boga Peneja,Dafnu.Međutim ona mu nikako nije ljubav uzvraćala,već je,pošto je bog stalno proganjo,zamolila oca da je u nešto pretvori kako bi se spasila.Nimfa je pretvorena u biljku lovor koja je onda posvećena Apolonu.Iz svojih ljubavnih avantura,bog je dobio mnogo dece,Orfeje od Kaliope, Asklepija od Koronide,Lina od Psamate,Aristaja od Kirene,Trojila od Kasandre idr.Pored svojih avantura sa ženama,bog je voleo i lepe muškarce,od kojih su najpoznatiji Hijakint i Kiparis.Nakon njihove smrti,prvi se pretvorio u cvet a drugi u drvo.Apolon je bio i bog ratnik,veoma vešt strelac,koji je mogao svoje strele da dobaci jako daleko.Ljudi su ga prekomerno obožavali,po raznim hramovima i proročištima,takmičenjima,žrtvovanjma. Postao je religijski simbol,kako u umetnosti,tako i u radu.Šta više,neki ga smatraju Pitagorinim ocem.

AFRODITA
boginja lepote i ljubavi

O Afroditi, boginj ljubavi i ljepote,postoje dvije različite verzije vezane ze njeno rođenje. Prva verzija je da je ona kćerka Zevsa i Dione,dok je prema drugoj rođena iz sperme boga Urana, kada su njegove genitalije, pošto ga je Kron kastrirao, pale u more. Tako je iz morske pene izronila Afrodita. Ona je štitila ljubav i sve zaljubljene,dok joj je najdraža zabava bila da natera bogove da se zaljube u smrtne žene. Volela je da pravi mnoge intrige, da bogove baca u ljubavne zagrljaje, naročito Zevsa, koji je svaki čas bio umešan u neku ljubavnu peripetiju. Međutim, ni ona sama nije mnogo zaosajala u svojim avanturama. Iako je bila udata za hromog boga Hefesa, bila je je i u ljubavnoj vezi sa Aresom. Iz Afroditine ljbavi sa Aresom rodili su se Eros, Dejimo, Fob i Harmonija. Afrodita je imala ljubavne veze sa Donisom i sa Anhisom. Njen omiljeni cvet bila je ruža, dok je njene kočije vukao par golubova, ptice koje je najviše volela.

 

HESTIJA
boginja porodičnog mira

Ova boginja je bila oličenje porodičnog doma. Prvorođena kćerka Krona i Ree, zatražila je od svog brata Zevsa da zauvek ostane devica, iako su je Posejdon i Apolon trazili za suprugu. Njen smireni život i stabilan položaj u kući na Olimpu, razlog je, što se ne pominje ni u kakvom događaju, za razliku od ostalih bogova, a njeno prisustvo je mnogo značajnije u svetu mašte.

 

ERIS
i PRVOBITNA ISPALA

Zevs je pravio svadbu za Peleja i Tetidu ali nije hteo da pozove boginju razdora i haosa, Eris, jer se ona redovno napijala i pravila sranja. Naravno, Eris se naljutila i napravila zlatnu jabuku sa natpisom καλλίστῃ ("majlepšoj"). Na dan svadbe, upala je na prijem, bacila jabuku među boginje kao bidermajer, i otišla da Zadovoljno i Na Miru Pojede Hot Dog.

Tri boginje, Atena, Hera, i Afrodita su se podžapale oko jabuke, svaka misleći da je, je li, najlepša, pa je Zevs odredio da smrtnik, pastir po imenu Paris, presudi kome će ići jabuka.

Atena mu je nudila mudrost i pobede kao mito, Hera bogatstvo i potomstvo, a Afrodita najlepšu ženu na svetu. Mlađahni Paris, naravno, izabere ovo treće, Afrodita dobije jabuku, a on posle najebe.

Tako je Trojanski Rat počeo. Zbog Prvobitne Ispale.

Sledbenici boginje Eris, Diskordijanci, poštuju pet svetih zapovesti (Pentabarf):

1. Nema druge Boginje do Boginje, i Ona je Tvoja Boginja. Nema drugog Erisističkog Pokreta do Erisističkog Pokreta, i on je Erisistički Pokret. I svaka Zlatna Jabuka Razdora je topli dom Zlatnog Crva.
2. Svaki Diskordijanac je obavezan da koristi Zvanični Diskordijanski Sistem Numerisanja.
3. Svaki Diskordijanac je obavezan da petkom Zadovoljno i Na Miru pojede Hot Dog. Ova ceremonija je simbolični protest protiv popularnih vera: Hrišćanstva (nema mrsno petkom!), Judaizma (nema svinjetine!), Hinduizma (nema govedine!), Budizma (nema mesa!), i Diskordijanstva (nema hot dog!).
4. Svaki Diskordijanac je obavezan da se pridržava svete Ne Jesti Hot Dog zabrane, u znak sećanja na Originalnu Ispalu koju je Naša Boginja pretrpela.
5. Svakom Diskordijancu je Najstrože Zabranjeno da veruje u ono što pročita.


Hail Eris! All Hail Discordia!

 

Po orfickoj kosmogonijskoj doktrini, prvo je nastalo vreme (hronos), a iz njega haos (simbol beskonacnog) i eter (simbol konacnog). kosmos se tada oblikovao u formu jajeta - u gornjoj polovini nebo, u donjoj polovini zemlja, a ljuska je noc (niks). iz jajeta se rodio fanes (svetlost) prabice, a zatim je noc rodila i kera (razaranje), morosa (zlu sudbinu), tanatosa (smrt) i hipnosa (san), kao i naraod ili mnostvo snova. hipnos je imao hiljadu sinova medju njima morfeja, ikela i fanatasa koji upravljaju snovima. morfej je odgovoran za ljudska oblicja koja sanjamo, druga dvojica za zivotinje i ostalo. fascinantno je u ovom mitu sto morfej upravlja snovima koji su iznad njega po geneaoloskom redosledu, dakle upravlja visim bicima cija mu je sudbina nedostupna. to sasvim odgovara savremenim predstavama po kojima smo mi odgovorni za snove koje sanjamo, ali ih ne mozemo zapravo kontrolisati.

inace, realni svet u prehomerskoj grckoj, svet "sada i ovde" predstavljan je centralnim krugom. ostali svetovi se sire kao koncentricni krugovi udaljavajuci se sve vise u vremenu i prostoru. snovi se nalaze na rubovima okeanosa iza kojeg je samo svet mrtvih, antisvet. time se podseca na prastaro poreklo snova koji su svi stvoreni mnogo pre nas i mogu iz te daljine da nas posete samo voljom bogova.

Hermes kada vodi duse mrtvih u podzemni svet prolazi kroz selo snova...